Snežana Šestović Shelle

14.11.2015.god.

Više od igre

Istina o 4 kralja

Naizgled obicne karte za igranje kriju u sebi mnogo više. Većita dilema koji su istorijski likovi kraljevi pri cemu se navode niz imena u raznoraznim diskusijama? Isto tako pitanje zasto kralj srce nema brkove?... Greška je smatrati kraljem čovečanstva bilo koju osobu koja je aktivno učestvovala u nanošenju bilo kakvog bola bilo da je to fizički,emotivni ili duševni, bilo kojoj jedinki. Kraljem se može smatrati osoba koja čini sveopšte dobro bez razlike da li ste mali ili veliki, da li ste dete ili zrela osoba, da li ste bogati ili siromašni. Kralj čovečanstva je nosilac svetla, svega dobrog, pokretač, učitelj. Samim tim je dovoljno jasno da su Sidarta, Zaratustra, Isus i Muhamed zapravo kraljevi pri čemu se u svakom znaku karte adekvatno kazuje o njihovom učenju tj. na šta su veliki proroci stavljali veliki akcenat. Samim tim i odgovor zašto kralj srce nema brkove niti bradu... Učenja sva četiri kralja su slična i jedni druge priznaju za razliku od tumečenja ljudi. Uče nas sveopštom dobru, poštovanju, obrazuju male u velike, osvetljavaju put neukih...

Zamišljena stvarnost

Sirius

Mobe vezle molenje za pričest

Монахиња Јефимија или Јелена Мрњавчевић (око 1350 — после 1405. године) била је кћи угледног властелина у држави цара Душана, кесара Војихне, удата је за брата краља Вукашина, деспота Јована Угљеше. Њихов син је умро са четири године. Након што је њен муж страдао у Маричкој бици 26. септембра 1371. године, живела је у Серу а онда је прешла у Крушевац у дому Лазара Хребељановића.
Након Косовске битке, када је страдао и њен заштитиник кнез Лазар, замонашила се заједно са књегињом Милицом у манастиру Жупања, а касније је прешла у Љубостињу, где је добила име Јефимија. Јефимија је имала велики утицај на кнегињу Милицу. Константин Филозоф је хвалио њену мудрост и речитост („ва многих глаголаних и вештех мудрејшија сушти“); Милица (тада већ монахиња) држала је Јефимију у свим тешким и мучним, преломним државним питањима (најпресуднија су били однос према Турцима и супарничкој владарској породици Вука Бранковића, који очигледно није показао лојалност према кући Лазаревића после Косовске битке) „као неку кулу и помоћ“.
Запис на хиландарској завеси извезла је Јелена као монахиња 1398/1399. док је живела са својом сродницом кнегињом Милицом, тада већ монахињом Евгенијом. Завеса је од црвеног свиленог атласа (144 x 118 цм). На њој је златном и сребрном жицом извезена композиција на којој Исус у архијерејској одежди служи служби са св. Василијем Великим и св. Јованом Златоустим. Поред књижевне вредности ова завеса за царске двери у Хиландару има велики значај и за српски уметнички вез.